ЉУДСКА ПРАВА И ЉУДСКО ДОСТОЈАНСТВО

ЉУДСКА ПРАВА И

ЉУДСКО ДОСТОЈАНСТВО

друго издање

КЊИГА ПОТРЕБНА

СВАКОЈ УСТАНОВИ – ШКОЛИ – ПОРОДИЦИ

ПРЕДУЗЕЋУ – КОЛЕКТИВУ – ПОЈЕДИНЦУ.

Ево неких места из Поговора проф. др Слободана Самарџића, који је и преводилац овог значајног дела.

Осећам обавезу да као иницијатор српског издања ове књиге читаоцу пружим неколико потребних напомена.

Најпре о аутору књиге. Томас Флајнер је професор уставног и управног права на Универзитету у Фрибуру, Швајцарска, и директор тамошњег Института за федерализам. До сада је објавио десетак књига из области опште теорије државе, теорије устава, упоредног федерализма, људских права и номотехнике.

***

Није, међутум, само плодан научноистраживачки и педагошки рад оно што одликује професионалну биографију Томаса Флајнера. Досад нисам срео човека који са толико ентузијазма и самоодрицања настоји да своја уверења и знање преточи у практичан живот. Ту пре свега мислим на област људских права, решавање конфликата и примену демократских установа и процедура у животу политичких заједница.

***

Књига није писана као научна расправа, правно-догматска егзегеза или као систематичан уџбеник људских права. Напротив, проблем је изложен популарно, на начин приступачан тзв. широј публици, имајући при том у виду и, или можда пре свих, млади нараштај. Када је о нашој земљи реч, овакав приступ чини се необично корисним. Јер, у стварима људских права огроман део наше јавности је, метафорички казано, млад и непунолетан, а за политичке и судске установе и њихове носиоце и извршиоце чак се може рећи да су још увек недостојни ове велике теме савремене демократије. Тако људска права представљају данас у нас превасходно ствар неопходне масовне едукације за демократију, фермент који треба да помогне стварању правне свести свакидашњег живота, и тек упоредо са тим научну дисциплину и истраживачки проблем. Ако је књига, у којој је проблем популарно изложен, првобитно посвећена швајцарској публици, која је вековима стицала демократску свест и културу, онда је она тим пре добродошла и нашој.

За нашег читаоца можда је највећа предност ове књиге садржана у томе што се начела о људским правима и одговарајуће писане и неписане норме излажу као актуелни проблем њиховог спровођења и остваривања. Бројни примери из живота, узети са различитих простора и из различитих времена, верно предочавају оно до чега је аутору нарочито стало: с једне стране, људска права су услов достојанства човековог, а с друге, она представљају необично живу материју чије конкретно обликовање зависи од сплета околности неке политичке заједнице. Да ли ће се у некој држави правни поредак и правна обичајност заснивати искључиво на индивидуалним правима, или је за остварење опште правичности неопходно укључивање и разних посебних колективних права – културних, језичких и верских, све то зависи од конкретне историје и традиције поједине државе. Како ће се људска права нормирати, институционализовати и спроводити, каква је конкретна улога суда и да ли су потребне посебне гарантије, рецимо у виду омбудсмана, зависи такође од датих социјалних структура и политичких релација. Једно је искуство Сједињених Држава, али постоје и бројна, међусобно различита искуства држава Западне Европе, док су сасвим посебна искуства земаља које тек ступају на тле демократије. Пишући о никад довршеном проблему обезбеђивања и заштите људских права, аутор нам излаже своје суверено познавање материје на широкој међународној скали, предочавајући тако мондијални карактер проблема. Тако се теза о универзалности људских права, као ауторово суштинско становиште, оправдава не само концептуално, већ и емпиријски.

Из садржаја

• Лењствовање или рад: о људском достојанству.
• Шта је људско право?
• Људска права: права људи или инструмент за остваривање политичких циљева у држави, друштву и култури?
• Да ли су људска права створена само за Европљане:
  о универзалности људских права.
• Права родитеља, права деце у школи и у васпитном процесу.
• Да ли правични и далековиди државници представљају најбољу заштиту људских права?
• Да ли обавеза употребе појаса задире у наша људска права: право на слободу кретања.
• Пушачи и непушачи, Швајцарци и Турци: људска права у друштвеном животу.
• Људска права у рату.
• Лажи о Аушвицу и слобода штампе: шта је истина?
• Одакле вребају највеће опасности за људска права?