Жарко Видовић: ЛИТУРГИЈСКА ТАЈНА СВЕТОГ ПИСМА

Човека, као појединца и личност, кроз читав живот, и кроз читаву историју, бију два зла: прво је у осећању ништавности живота (пријатељства, љубави) и бесмисла, а друго је у осећању усамљености, на коју човек може да се навикава само тупошћу, бездушношћу: друкчије није могуће издржати пакао усамљености! Осећање ништавности (или таштине, празнине, како се говори у старозаветној Књизи Проповједниковој), обезвређује и саму љубав: чему она ако се све завршава смрћу!

(„једнако је човјеку, као и стоци“, каже Проповједник, кад човек осети ништавност и бесмисао живота). Оба та осећања – и таштине и усамљености – потичу ОД СМРТИ. Оба су настала прагрехом, тј. прекидом заједнице (Завјета) између Бога и човека, јер тим прагрехом душа човекова, створена да буде бесмртна, губи бесмртност. – Таштина и усамљеност су човеково проклетство и болест од које може да нас исцели само Исцелитељ Христос. А како је корен тога проклетства и зла сама смрт, Исцелитељ лечи само ВАСКРСЕЊЕМ, поразивши смрт. – Слављењем Васкрсења – у Литургији! – слави се победа душе над смрћу, тј. над ВРЕМЕНОМ које је пролазност свега постојећег. Та победа над временом је превазилажење (превладавање, трансценденција) времена, победа над пролазношћу. Тада смо уздигнути у то да будемо савременици и заједница не само са Христом, него и са генерацијама предака, у заједницу која је Црква. Тако и љубав и живот добијају смисао, а људска усамљеност је превладана; човек је излечен јер је настала ЗАЈЕДНИЦА. Литургија је, дакле, истовремено и слика Библије и збивање људске суштине која превладава усамљеност и бесмисао, збивање душе која оживљава љубављу и радошћу. Литургија је истина Библије и ПРАЗНИК човека. 

Избор за школску употребу. Ф 14 × 20,5. С 200. Тврд повез. ISBN 86-7058-206-6. Цена: 600 дин.