ТРАГАЊЕ ЗА МИРОМ

(1995. година)

Имануел Кант: ВЕЧНИ МИР – филозофски нацрт. Са немачког превео и предговор написао др Марцел Шнајдер. Поговор: Триво Инђић.

Овом књигом, као првом, оснивач „Гутенбергове Галаксије“ започео је своју самосталну издавачку делатност – боље рећи, мисију.

Књигу сам објавио у својој ауторској Библиотеци „Трагање за миром“, 1995. године, на 200-годишњицу њеног појављивања у јавности – тј. првог издања (за Кантова живота).

Текст који следи саопштио сам на Коларчевом народном универзитету у Београду, 3. октобра 1995. године, као један од учесника на вечери посвећеној представљању ове значајне књиге.

ТРАГАЊЕ ЗА МИРОМ ЈЕ

ПУТ БОРБЕ ПРОТИВ ЗЛА

Наслов Библиотеке „Трагање за миром“ настао је после вишемесечних личних немира и покушаја да именујем циљ који би могао да привуче пажњу људи – истовремено разборитих и одважних.

Непосредан повод за те покушаје је нови сумрак који обиграва Земљу, а најнепосредније га обележавају:

– Трагичан распад друге Југославије.

– Верско-етнички рат произишао из тог распада.

– Посртање Русије.

– Хипокризија Западне Европе, и

– Осионост Америке.

Да би се избегао било какав неспоразум, истичем одмах на почетку да овај издавачки пројекат нема никаквих додирних тачака са миротворством којим се бави садашњи режим у Србији, оличен у Слободану Милошевићу, нити пак са београдским круговалским миротворењем.

На флоскулу да „Мир нема алтернативу!“, одговор је да човек увек има алтернативу. Алтернатива миру су достојанство човека и његова слобода.

МИР, који има универзалну вредност и за којим ће књиге из ове едиције трагати, није дакле онај који се постиже одустајањем од свега и прихватањем понижења. Трагање за миром овде се схвата као пут борбе против зла, борбе у најширем смислу речи. Или да то кажемо онако како је говорио славни Де Гол, рекавши: „… јер је пут борбе у исти мах и пут слободе и пут части“.

Да би се о миру говорило са смислом и са интелектуалном и научничком одговорношћу, потребно је да досегнемо до узрока немира и сукоба, до узрока непријатељстава и мржњи.

А сукоби и омразе су бројни и разноврсни: сукоби међу народима и државама, међу конфесијама (тзв. верски ратови), класне борбе, сукоби међу сталежима, страначки обрачуни, династичке борбе, туче у парламенту, обрачуни гангстерских кланова, немилосрдно међусобно уништавање картела или мулти-националних компанија, сакаћења на спортским теренима и смртоносни обрачу-ни навијача на трибинама, свађе и омраженост у тзв. интелектуалној елити, међуплеменске, рођачке и комшијске свађе и истребљивања, породичне и брачне свађе и убиства, и најзад, а у ствари на првом месту – сукоб човека са самим собом.

Једном речју, где год је људи – има и немира.

Овој готово непрегледној листи сукоба одговара мноштво узрока. Зато Библиотека „Трагање за миром“ мора бити вишедисциплинарна. Посвећена истраживању и ширењу сазнања о миру, филозофији и култури мира, ова библиотека објављиваће књиге из: филозофије, права, религије, историје, психологије, антропологије и других области које могу помоћи да се прибли-жимо циљу – утврђивању узрока сукоба међу људима.

Како оснивач ове едиције сматра да најважнији део будућег српског националног програма треба да чине образовање и породично васпитање, у серији књига „Трагање за миром“ објавићемо једну или више књига које се баве образовањем за мир.

Овде је, вероватно, место да наведемо и минимални скуп вредности које су, по нашем сазнању, претпоставка људског (значи праведног) мира.

То су:

– Образовање.

– Самосавладавање и самодисциплина.

– Трпељивост (или толеранција).

– Бити на месту другога, и

– Праштање.

Овоме свакако треба додати (не као вредност, већ као услов) – обавезно кажњавање злочина.

И на крају: То што је Кантов „Вечни мир“ изабран да буде прва књига у овој едицији, да буде, да тако кажем, њен родоначелник, има више разлога – о чему ће довољно рећи вечерашњи уважени говорници. А ја да кажем ово: Да је Кант написао само два члана о миру која ћу цитирати, заслужио би да се нађе на почетку ове серије књига.

У првом прелиминарном члану вечног мира међу државама Кант пише: „Ни један уговор не треба сматрати мировним ако је он склопљен са потајном клицом за будући рат“. А други дефинитивни члан вечног мира гласи: „Међународно право треба да се заснива на федерализму слободних држава“.

Зато и порука оснивача ове библиотеке гласи:

„Мир на Земљи мора бити дело свих људи“.

Миле С. Баврлић

(Са промоције књиге ВЕЧНИ МИР Имануела Канта,

на Коларцу, 3. октобра 1995. године).