Иако васпитана у духу јеврејске верске традиције, Штајнова је у младости ипак постала агностик. У политичком смислу била је либерално опредељена и активна у женском покрету.
После матуре, студирала је у родном граду од 1911. до 1913. психологију, историју и филозофију код Рихарда Хенигсвалда и Вилхелма Штерна. Подстак-нута Логичким истраживањима Едмунда Хусерла, прешла је у Гетинген и тамо, код сâмог Хусерла, наставила своје студије филозофије. Припадала је тамошњем „Феноменолошком друштву“, где је имала прилику да се сусреће с Максом Шелером, Адолфом Рајнахом, Романом Ингарденом, Хедвигом Конрад- -Марцијус и другим представницима феноменологије. Штајнова је 1916, код Хусерла као ментора, докторирала с највишом оценом (summa cum laude) дисертацијом под насловом Проблем уосећавања у свом историјском развитку и у феноменолошком разматрању, чији је један део, који је носио наслов О проблему уосећавања, објављен 1917. године. Тај рад посведочује да је она потпуно овладала феноменолошким методом, особито трансценденталном редукцијом. Од 1916. до 1918. Штајнова је у Фрајбургу била Хусерлова приватна асистенткиња. Често се помиње да је она прва жена која је имала такву позицију у филозофији. После ње, Хусерлов асистент постао је Мартин Хајдегер.
У чувеном Годишњаку за филозофију и феноме-нолошко истраживање, чији је главни уредник био Хусерл, Едита Штајн је током двадесетих година прошлог столећа објавила запажене расправе које су учврстиле њену филозофску репутацију. Ту су на првом месту њени Прилози за филозофско заснивање психологије и духовних наука, као и њено Истраживање о држави из 1925. године. Ова расправа је написана под нескривеним импулсима који су потицали из феноменолошкоправних радова прерано преминулог Адолфа Рајнаха (1883‒1917), поготово када је реч о његовој идеји чистог права, коју је Штајнова усвојила као сопствено полазиште и мисао-водиљу. То, разуме се, никако не значи да се Штајнова увек и у свему кретала Рајнаховим траговима. Напротив, у Истраживању о држави показала је завидан ниво самосталности у разматрању о основним проблемима филозофије државе и права, а била је кадра да заузме критички став чак и према таквом једном научном ауторитету какав је, с обзиром на питање о држави, несумњиво био Георг Јелинек.
Почев од 1917, Штајнова је, не без подстрека Рајнахове удовице, стала да се интензивно бави хришћанством. Првог јануара 1922. крштена је и тако прешла у католицизам. Прочитавши аутобиографију Терезе Авилске, одлучила је да постане хришћанка, католикиња и кармелићанка. Од 1923. до 1931. била је наставница на Лицеју Св. Магдалене у Шпајеру. Тих година радила је на превођењу Томе Аквинског (De Veritate) и настојала да споји томизам и Хусерлову феноменологију. Године 1932. прихватила је место доценткиње на Немачком институту за научну педагогију у Минстеру, али га је већ наредне године морала напустити, јер је дошла под удар тзв. Нирнбершких закона. Убрзо затим приступила је реду Кармелићана, добивши 1934. монашко име Teresia Benedicta a Cruce. Живела је у манастиру, радећи на делу Коначно и вечно бивство ‒ Покушај узлажења до смисла бивства (1936). Њеним главним делом из филозофије религије, односно теологије, сматра се Наука о крсту, али је оно остало недовршено због ауторкине мученичке смрти.
Крајем 1938. премештена је из безбедносних разлога у манастир Ехт у Холандији, али ју је тамо, заједно с њеном сестром Розом, која је такође прешла у католичанство, Гестапо пронашао, ухапсио и депортовао у Аушвиц, где је њен овоземаљски живот, као и сестрин, окончан у гасној комори. Едита Штајн је проглашена блаженом (беатификована) 1987, а канонизована као светица 1998. године.
Сабрана дела Едите Штајн у двадесет седам томова објављена су код издавача Хердера у периоду од 2002. до 2013.
Колико је преводиоцу познато, Истраживање о држави први је обимнији спис Едите Штајн који је преведен на српски језик.
Данило Баста
Цена: 800,00 динара. Мек повез. Од 8. новембра у Делфи књижарама.
Нема коментара:
Постави коментар