ОБРАЧУН – начела и разлози

 

ОБРАЧУН – начела и разлози

Кајица Миланов, аутор књиге Титовштина у Југославији

„Данас је можда најзгодније време да се осврнемо на прошлост највише због тога што је наша стара велика генерација скоро сасвим напустила велику историјску позорницу живота, док смо ми који смо дошли после њих скоро на измаку. Отуда је у неку руку наша дужност, пре него што и ми напустимо поприште живота и борбе, да се осврнемо и да сами оценимо своје животе и свој рад, да се обрачунамо сами са собом пре него што они који већ наилазе после нас почну да оцењују наш рад и да нам суде било с неког свог становишта, било ни по бабу ни по стричевима.

***

Људи се могу разумети и правилно оценити само ако се узму у обзир историјске околности под којима су они живели и радили, како су они те околности видели и разумели, у шта су они веровали и шта су они, под оним околностима под којима су се нашли, желели да ураде и постигну“.

К. Миланов

„Веома философски Миланов тврди да је спознаја зла пола пута до његове неутрализације, и да је спознаја истине једино оружје које моралан човек има у својим рукама против злих и лажљивих властодржаца. Самообмана, употребљива у политици, зна да буде опасна, нарочито уколико се човек стане повиновати лажним пророцима и ауторитетима. Неповиновањем и непристајањем на лаж, „наша истина“ постаје ближа општој Истини, а „наша правда“ општој Правди, чиме се зли пророци и њихови системи сами од себе урушавају, јер свемоћни немају над ким да владају уколико им је власт оспорена и непризната. Речју, можете ми убити тело али не и дух.

У том смислу Миланов, као и бројни српски интелектуалци, био је и остао црна овца или бела врана међу својим сународницима, јер је видео много боље и даље од других и то своје виђење с нама (на време) поделио. То виђење данас може да послужи као добар путоказ малобројним српским интелектуалцима који нису подлегли чарима (и бенефитима) компрадорског аутошовинизма. А можда у још већој мери буде инспирација нараштајима који стасавају.

Књига Обрачун, иако настала крајем шездесетих година прошлог века, данас не губи на актуелности. Она се, с једне стране, може читати као политички памфлет, с друге, као исповест представника једне политичке генерације, а с треће, као документ времена.“

Бојан Драшковић

Књизи су придодати следећи текстови:

• Борис Милосављевић: „Шта да се ради, а не ко је за све крив“ (Поговор Обрачуну Кајице Миланова);

• Бојан Драшковић: „Обрачун Кајице Миланова“;

• Борис Милосављевић: „О Кајици Миланову“;

• Часлав Оцић: „Обрачун у Континууму“.

Књизи су такође додати: фотографије и факсимили, индекс личних имена, предметни индекс.

Формат 17 × 24. Страна 288 Мек повез.

Од 10. фебруара у Делфи књижарама.