Кармело Вироне је рођен 1957. године у Сереу, радничкој комуни у околини Лијежа, у Белгији, у породици сицилијанских имиграната. Студије књижевности и контакт са авангардним културним срединама подстичу га да током година развије значајну и разноврсну активност као књижевни и уметнички критичар, писац и главни и одговорни уредник часописа Le Carnet et les Instants посвећеног белгијској књижевности на француском језику. Пише поезију (Жена са дететом окружена животињама, 2002; О пријатељима и лудацима, 2006), новеле (Новеле из врта и друге локалне приче, 2011; Промешати карте, 2018), есеје (Карл Полањи и Мишел Фуко: две мисли против неолибе- рализма, 2020), бави се превођењем, новинарством, адаптацијама за позориште. Живи и ради у Лијежу и Бриселу.
Књига Промешати карте садржи једанаест новела, од којих се свака позива на неког познатог писца, попут Раблеа, Пруста, Перека, Русоа, Дидроа, Монтескјеа, Свифта, браће Грим и других. Пародирајући њихове исказе, аутор успоставља горко-ироничну дистанцу према своме предмету. Искази других писаца постају поводи за различите, често ишчашене приче, прожете мишљу Ренеа Шара да је светлост „рана најближа сунцу“, и укључују се у контекст ауторовог властитог погледа на свет у коме се иза суморне свести о суровости реалности и неумитности смрти, оцртава прихватање те реалности и предавање животу у свим његовим видовима.
Белешка преводиоца
(превела Јелена Новаковић)
Нема коментара:
Постави коментар