ПРЕТХОДНА НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА
За ову књигу, невеликог обима, сазнао сам учествуjући у припреми за штампу Сабраних спи-са академика Данила Н. Басте, прочитавши у 11. тому чланак о Урошу Петровићу, рано преминулом (поживео је само 35 година), и о његовој књизи, необичног наслова – За сваки дан. Неколики цитати из ове несвакидашње књиге привукли су ми пажњу и као знатижељног читаоца и као издавача. Убрзо сам био у прилици да прочитам целу књигу (оригиналан примерак првог издања из 1926. године).
На тим пожутелим странама, малог формата, осетио сам сву интелектуалну и моралну снагу сачинитеља ове књиге-драгуља, о којој да унапред кажем само неколико утисака.
За сваки дан је књига, у најбољем смислу речи, породични, школски и лични путовођа, пуна љубави према свима којима се обраћа, посебно наглашавајући потребу и важност индивидуалног самопрегорног рада на соспственом усавршавању до те мере да ће, у изоштреном и заоштреном исказу, рећи да је „самоваспитање једино право васпитање, које ствара човека“. И даље: „У васпитању самога себе мала попуштања значе што и највећи порази, с једне стране, а с друге, и најнезнатнија самоодрицања што и највећа победа. Прва нас спремају за нове поразе, друга за нове победе“. Говорећи о породичном и школском васпитању, Урош Петровић снажно истиче значај поштовања личности сваког детета („Дресирати се могу животиње, али не човек“, каже он), и реско одбацује свако додворавање родитеља деци, као и учење „за петицу“. Зато се ова књига може читати и као темељ и полазиште нашег узрастања до самосвојне личности, способне да се носи са свим недаћама у личном, породичном и друштвеном животу, и у „белосветском“ окружењу, и да се одупре сваком злу тако што ће му оно бити подстрек да у пуној мери расцвета све своје врлине. Неће се погрешити ако се каже и то да је омалена књига За сваки дан: књига-опомена, упозорење, путоказ, за све нас на моралној странпутици, изгубљене у пауковој мрежи глобализма и сатанизације свих вековних традиционалних и божанских вредности, у свету помраченог ума и исцеђених душа. Заборављајући или не знајући да: „Велики закон наше судбине, то је да све што чинимо, ми чинимо себи“, каже умни Петровић.
Настала пре више од сто година, а објављена пре 95 година, ова драгоцена књига није ништа изгубила од своје актуелности. Напротив, данас је вероватно потребнија него у оно време, зато што смо, из деценије у деценију, из године у годину, све лошији, неодговорнији, пасивнији, и као појединци и као друштво.
О актуелности Уроша Петровића наводимо речи професора Басте: „Тврдити да је књижици За сваки дан, која већ својим лепим насловом евоцира античку мудрост да сваког дана треба учинити нешто вредно, паметно и корисно, време заувек прошло, да је њена тематика неповратно застарела, било би не само охоло него и неодговорно. Као позив на морално самоуздизање, на самоусавршавање (не савршенство, јер је оно за Петровића исто што и смрт), на човеково самоостваривање по мери обдарености и способности које су му дате, та књижица је и после једног столећа сачувала своју истину и етичку вредност . . .“
Књигу објављујемо са предговором Слободана Јовановића, као што је и у првом издању. У тексту није ништа мењано, само је усаглашен (и то не баш сасвим строго) са садашњом правописном нормом српског књижевног језика. Избачене су сувишне запете, а убачене неопходне, које реченицу чине јаснијом, читљивијом. Задржали смо и мало архаичније речи, као: прецизовати, прецизован (прецизирати), појав (појава), избрати (изабрати), лаворика (ловорика), варак (варка, обмана), резимовати (резимирати), притајан (притајен), расматрати (разматрати), аутоматисати (аутоматизовати).
Уз то, сматрали смо да нека места у књизи треба посебно подвући. Та места су штампана црним курзивом (болд италиком). Остала истицања су ауторова.
Као додатак књизи, који је својеврстан поговор, штампали смо чланак академика Басте: „Carpe diem Уроша Петровића – један век доцније“.
На крају, да споменемо да је, заслугом академика Часлава Оцића, ова књига објављена 2019. године, као треће издање; издавачи су Друштво за привредну историју и Институт за европске студије; књигу је приредио Александар Марушић, а увршћена је у Библиотеку „Continuum“, коју уређује Ч. Оцић.
Миле С. Баврлић
Нема коментара:
Постави коментар