Отпоздрав академику Кости Чавошком
- Одељење друштвених наука (ОДН) иако у рушевном, оронулом, дерутном стању (,„на респиратору“) овог пута је писмом Косте Чавошког смогло снаге да заузме енергичан став подршке Председниковој Божићној изјави о (несрпској) великоалбанској будућности Косова и Метохије.
- Стога је његов памфлетић збркан и смушен, сувопаран и досадан, траљав, готово отаљавајући и несумњиво доприноси даљем срозавању угледа Одељења, али и целе Академије.
Пише: Часлав Оцић, Редовни члан САНУ (Одељење друштвених наука (ОДН-а)
Води рачуна о крају (RESPICE FINEM!)
Ових дана ме држао неки чудан предосећај да ће ме ујутро када се пробудим у рачунару затећи Оставка академика Косте Чавошког на место „секретара“ Одељења друштвених наука.
Кад оно, гле, уместо Оставке, стиже, од Косте Чавошког срочено, Саопштење ОДН-a у коме се изражава безрезервна подршка Председнику САНУ и енергично брани његов лик и дело од „хајке и харанге“!
У том Саопштењу нигде нема изјашњавања о (противуставном) ставу Председника САНУ о (несрпској) великоалбанској будућности Косова и Метохије. Из чега се може закључити да Чавошки и три члана ОДН-a (академик Александар Ђ. Костић и дописни чланови Алпар Лошонц и Павле Д. Петровић; дакле, „демократска већина“) подржавају став Владимира С. Костића, председника САНУ о „достојанственом“ напуштању Косова и Метохије (академик Тибор Варади, опрезан као и увек, уздржао се од изјашњавања и тиме, уз Оцића и Басту, нарушио од Председника толико жуђено – и наручено – јединство, какво је на пример, у први мах, постигао секретар Одељења уметности; а и то јединство је имало живот вилиног коњица – својом изјавом академици Светомир Арсић Басара и Светислав Божић разбили су то „јединство“ у парампарчад).
Нацрт дописа Извршном одбору [Председништва] САНУ, како га је чланству крајем фебруара о.г. отпослао Коста Чавошки, гласи:
„Поводом хајке која се у делу јавности води против академика Владимира Костића, председника САНУ, а која је, поред осталог, заснована и на нетачној интерпретацији његових двеју изјава о Косову и Метохији, Одељење друштвених наука осуђује такву харангу и пружа одлучну подршку и Извршном одбору и председнику САНУ.
Изненађени смо захтевом четворице наших колега из Одељења језика и књижевности да се Академија изјасни о томе да ли су Косово и Метохија Србија или нису, кад о томе постоје правно обавезујуће одредбе важећег Устава. Оно што је, међутим, од судбинске важности за територијални интегритет Србије, то су преговори који су у Бриселу вођени са самозваном државом косметских Албанаца, захваљујући којима на Косову и Метохији нема више ниједне српске државне институције, а између Космета и остатака Србије успостављена је права државна граница на којој се поред осталог наплаћују и царине. То поменуте наше колеге не помињу нити нити пак, траже изјашњење о томе.
Иначе, на предлог акад Владимира Костића Одељење друштвених наука организовало је научни скуп под насловом ‘Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице‘[1], на којем је не само једногласно осуђена сецесија самозване косметске државе, него је било и више радова у којима је критикована текућа државна политика према тој ‘држави‘, нарочито узастопни преговори у Бриселу.“
ОДН, дакле, иако у дерутном стању („на респиратору“) овог пута је смогло снаге да заузме енергичан став подршке Председниковој Божићној изјави. Остаје нејасно чијем захтеву Одељење удовољава овим саопштењем – захтеву Извршног одбора или Председника лично?
Ту снагу нису имали (или су је вешто крили) када смо академик Баста и ја 19. јануара тражили ванредну седницу на којој би се о томе изјаснили чланови ОДН-а.
Тог 19. јануара ту су седницу (очигледно у договору с Чавошким) бојкотовали академици Тибор Варади, Александар Ђ. Костић и дописни чланови Алпар Лошонц и Павле Д. Петровић). На наредном скупу ОДН-а 1. фебруара 2021. Чавошки је одбио да стави наш предлог на дневни ред.
Када сам прочитао допис ОДН-а Извршном одбору (Председништва) САНУ поново сам се разочарао. Костини досадашњи памфлетићи су увек имали и извесне литерарне валере – неку (црно)хуморну црту чија маштовитост ме разгаљивала, тако да сам их са задовољством читао. Памтио и препричавао. На пример, сећам се његове чувене аналогије где мене поистовећује с гнусним диктатором Франком, а себе с просвећеним демократом краљем Хуаном Карлосом. (Погађате, реч је о „научном“ објашњењу пуча у ОДН-у 15. јуна 2017).
Зашто је академик Чавошки од сличних (механичких и надреалних) аналогија овог пута одустао?
- Да ли због тога што је његов узор, краљ Хуан Карлос, нагло (и потајице) из Шпаније побегао у иностранство; Његова Екселенција је ,,ухватила маглу“ и збрисала у непознатом правцу да не би изашла пред суд због оптужби за корупцију.
- Или је степен заборавности академика Чавошког нагло (по)скочио. Стога је његов памфлетић збркан и смушен, сувопаран и досадан, траљав, готово отаљавајући, плеонастички („хајка“ и „харанга“ у истој реченици) чак и кривописан (да поменем само један пример: „акад“).
Неки злобник би приметио: „Какав секретар – или какво Одељење – такво и „секретарско“ изјашњење! У сваком случају оно верно одсликава стање у дубоко подељеном и урушеном Одељењу. Оно несумњиво доприноси даљем срозавању угледа Одељења, али и целе Академије.
Да закључим: овај мучни секретарски урадак не могу да сматрам ставом „мог“ (нормалног, претпучистичког) Одељења, као што не држим ни академика Чавошког за легитимног и легалног него узурпаторског (пучистичког) секретара Одељења.
Од свих мана његовог секретарског изјашњења најтеже ми пада одсуство умесних цитата његових омиљених аутора – Тукидида и/или Макијавелија и/или Шекспира… Стога му (и читаоцима који су већ сигурно од досаде заспали) поклањам једно Хорацијево упутство које ми се чини пригодним:
Quisquid agis prudenter agas et respice finem!
Шта год да радиш, ради мудро и мисли на крај!
Аплицирано на предметни случај – Питање је сад: Кад његов идол падне коме ће се академик Чавошки клањати односно коме ће писати удворичке оде? Самом себи?
А што се тиче његових ћорак-фатви на њих већ одавно нико не обраћа пажњу.
Свако добро, пре свега здравље
жели Вам Часлав Оцић
У Београду, почетком марта 2021.
Извор: https://izmedjusnaijave.rs/кад-његов-идол-падне-коме-ће-се-чавошки/
Нема коментара:
Постави коментар