„Стерија
стваралац, превазилазећи наметнуту
вокацију списатеља који мора да поучава,
да „лечи род“, да „заљуђава“ (израз
је Стеријин!) одљуђене, да свој род учи
људскости, остао је снагом свог уметничког
израза живо присутан међу нама захваљујући
и томе што је нагон ствараоца код њега
изразио више него што је његова првобитна
поучителна ангажованост имала за циљ.
И то је један доказ више Стеријине
хуманости. Упркос свима разочарењима
која су код њега неминовно морала да
доводе у сумњу хуманизам, он је веровао
у човека. Јер без те вере уметник не би
могао да надмаши морализатора. Без тога
хуманизма не бисмо имали Стерију горког
ствараоца, већ сићушног поучителног
педанта од поуке или, тачније, псеудопоуке
али без поруке, снажне и трајне,
потомствима. Не бисмо имали његову увек
живу присутност“.
Милан
Токин: „Жива присутност Јована Стерије
Поповића“
Нема коментара:
Постави коментар